Pre nedelju dana rekao sam da neću više da opisujem zdravstvena i funkcionalna poboljšanja koje primećujem kod sebe, da ne bih zapao u monotoniju. I rekao sam da ću napisati nešto na tu temu tek ako primetim da se desilo nešto značajno. I desilo se.
Juče sam uspevao da podignem ruke u stranu do nekih 100° ili 110°. Pošto sam noćas bio na nekoj terevenci, danas sam ustao prilično kasno, oko 11:00. Jedna od prvih stvari koju sam uradio bila je da stanem ispred ogledala i procenim pod kojim uglom sada mogu da podignem ruke.
Na moje veliko iznenađenje, uspeo sam ruke da podignem skroz uvis, tako da se sastanu dlanovi! Dakle, punih 180°. Tačno pre dvanaest dana, podsetiću, levu ruku sam mogao da podignem (da odručim od tela u stranu i na gore) jedva nekih 50° a desnu ruku oko 75°.
Mislio sam da će mi za ovakav napredak trebati barem nekoliko meseci. I utoliko je moje oduševljenje, koje me ne napušta od juče, veće. Oduševljeni su i moji prijatelji i rođaci, koji skoro s nevericom gledaju kada im pokazujem kako sada mogu da podignem ruke u istoj meri kao što sam to mogao pre nekoliko godina. :)
Ovo gore sam upravo nacrtao da bih ilustrovao poboljšanje u funkcionisanju oba moja ramena. Levo je stanje pre dvanaest dana tj. pre nameštanja atlasa. Desno je stanje danas. :)
Nisam mogao da nacrtam bolje, pošto još uvek ne mogu dobro da upravljam desnom šakom (inače sam izraziti dešnjak). Ubeđen sam da ću u skorijoj budućnosti moći i bolje da crtam. :)